Предузеће Београдски метро и воз, основано је са циљем да омогући реализацију пројекта мреже линија београдског метроа и линија БГ воза до 2033 године. Уз планиране четири градске линије БГ воза планирано је и повезивање општина Лазаревац, Младеновац и Обреновац редовним и фреквентним БГ возом. Кроз транзитно оријентисан развој биће обезбеђено да град Београд равномеран и одржив развој града Београда на целој његовој територији у наредним деценијама.
Предвиђања су да ће се до 2033 године (SMART план 2017.г.) број возила на мрежи саобраћајница у Београду повећати за 50%, у случају да не дође до унапређења јавног градског превоза у виду висококапацитативних шинских система. Задатак је да се високо учешће јавног превоза у укупном броју путовања грађана Београда са садашњих 48% увећа на преко 50%.
Будући метро и садашњи и будући БГ воз ће се пажљиво интегрисати са другим видовима јавног превоза аутобуским, тролејбуским, такси превозом и посебно са унапређеним трамвајским подсистемом али и са новим трендовима као што је на пример limo servis, bicycle-sharing system и др.
Развој шинског ситема јавног превоза упоредо са дестимулативним мерама ка друмском саобраћају заснованом на фосилним горивима ће знатно унапредити заштиту животне средине и водити нас ка Београду као зеленом граду.
Метро систем је технолошки веома сложен и захтеван подухват како са аспекта изградње тако и са аспекта експлоатације и одржавња. Изградња оваквих система покреће и развој привреде. Циљ је да се при изградњи метроа и развоја БГ воза максимално ангажује домаћа индустрија и грађевинарство, да се унапреде техничка знања и освоје нове технологије. Развој метро система у Београду ће омогућити подизање ниво знања и вештина ангажованих на овом пројекту и створиће техничку и кадровску базу за будуће пројекте.
Искуство других градова је да је развој метро система дугорочан континуиран процес. Нове линије не само да опслужују одређене делове града, већ са преседачким станицама претходних линија повећавају њихову искоришћеност и чине цео систем ефикаснијим. Већ у овој фази рада на пројектовању прве две линије метроа, треба планирати да ће се градити и трећа линија која би покрила југоисточне и југозападне делове града.
Поред основних функција транспорта (да повеже места становања са местом рада и школовања, обезбеди приступачност важним тачкама на територији града, као што су урбани центри, привредне зоне, објекти изузетне рекреативне и туристичке атракције и сл.), он треба да омогући грађанима лакоћу и безбедност комуницирања, инвеститорима ефикасније функционисање објеката, зона или комплекса у које желе да инвестирају, а туристима и рекреативцима удобнију и лакшу доступност појединим одредиштима. Концепт београдског метроа би, дакле, требало да омогући активирање значајног територијалног капитала (грађевинског земљишта у центру и периферији) тј. да омогући да приоритетни потенцијали буду активирани и употребљени на оптималан начин.
Пројекат метроа Београда у највећој мери може да утиче на уздизање Града Београда на ниво високог ранга међу метрополитенским градовима и престоницама централне, источне и југоисточне Европе, према мерилима одрживе економије и напредне технологије, веће територијалне кохезије Града, вишег нивоа приступачности саобраћајној и другој инфраструктури, учвршћене полицентричности и децентрализације и развијеног урбаног идентитета. Просторни развој Града Београда плански је усмерен ка јачању позиције међу метрополама Европе са нивоа MEGA4 ка нивоу МЕGA3.
Уз овакве планове ствара се тим стручњака који ће бити способан да самостално развија, пројектује и води извођење будућих фаза развоја метро система али и да прати и имплементира нове технологије у сарадњи и уз сагласност Оснивача.
