Pitanja i odgovori

NAJČEŠĆE POSTAVLJANJA PITANJA I ODGOVORI

P: Šta je do sada urađeno na projektu Beogradskog metroa?

O: Od kasnih sedamdesetih godina prošlog veka, Grad Beograd je istraživao mogućnost izgradnje masovnog brzog sistema javnog prevoza koji bi poboljšao kvalitet života i dobro funkcionisanje metropolitanskog područja Beograda, koje do sada broji 1,6 miliona stanovnika. Tekst o istoriji razvoja šinskih sistema može da se pročita na ovom sajtu u delu BG metro – Istorijat. Pored mnogobrojnih planova navešćemo da je 2017. godina Skupšitina Grada Beograda je usvojila saobraćajni master plan – Smartplan koji je definisao koncept razvoja metro sistema. Tokom 2019 godine izrađen je Generalni projekat i predhodna studija opravdanosti za prvu i drugu liniju Beogradskog metroa. Trenutno je u toku izrada Idejnog projekta za prvu fazu prve linije sa pratećim studijama. Usvojen je Plan detaljne regulacije dela Makiškog polja i u toku je izrada Plana generalne regulacije šinskih sistema. U toku su i pripremne aktivnosti na izradi Idejnog projekta druge faze prve linije i Idejnog projekta za drugu liniju kao i na pripremi planske dokumentacije i ostale tehničke dokumentacije.

P: Koja je trasa prve linije metroa?

O: Prva metro linija je planirana na potezu od Železnika do Mirijevo. Dužina linije je 21,1km i ima 21 stanicu. Prva faza prve linije metroa planirana je od Makiša (Makiškog polja) do Karaburme u dužini od oko 16,2km.

P: Koje su stanice na prvoj liniji?

O:  Stanice prve linije metroa su: Železnik - Makiš - Žarkovo - Bele vode - Trgovačka - Požeška - Park Banovo brdo - Ada Ciganlija - Sajam - Mostar - Savski trg - Trg Republike - Skadarlija - Dunav - Pančevački most - Karaburma - Ada Huja - Višnjička - Mirijevski bulevar - Sedma Beogradska gimanzija - Mirijevo. Prva faza prve linije obuhavta stanice od Železnika od Karaburme.

P:  Da li je trasa nadzemna ili podzemna?

O: Prva faza prve metro linije planirana je od Makiša do Karaburme u dužini od oko 16,2km. U skladu sa raspoloživim tehničkim rešenjima, trasa je planirana po terenu na delu od stanice Železnik do stanice Makiš u dužini od 2,1km. Na ovom delu trasa se vodi kroz prostor planiranog depoa za metro i ima dve stanice koje su planirane na terenu, stanice Železnik i Makiš. Na stanici Makiš metro linija se ukršta sa planiranom linijom BG voza. Deo trase od stanice Makiš do stanice Žarkovo planira se u otvorenom iskopu (cut&cover) u dužini od oko 2,15km. Deonica u dužini od oko 11,2km od stanice Žarkovo do stanice Pančevački most planirana je u dubokom tunelu, dok se deonica od stanice Pančevački most do stanice železnička stanica Karaburma planira po varijanti otvorenog iskopa u dužini od oko 0,8km.

P: Koje su tehničke karakteristike metro sistema?

O:  Karakteristike metro sistema su:

  • Širina koloseka metro sistema iznosi 1435mm, a rastojanje između osa koloseka 3,5m.
  • Maksimalni podužni nagib na trasi iznosi 4,0%, izuzetno 4,5%.
  • Minimalni radijus horizontalne krivine na trasi iznosi Rmin=150m za trasu u plitkom iskopu i po terenu, odnosno Rmin=250m za trasu u dubokom tunelu, dok je minimalni radijus krivine u depou Rmin=90m.
  • Minimalni radijus vertikalne krivine na trasi iznosi Rmin=3200m, izuzetno Rmin=2500m.
  • Maksimalna operativna brzina kompozicija na trasi je 80 km/h.
  • Minimalna dužina pravca trase metroa u zoni stanice iznosi 120m.
  • Rastojanje između ose koloseka i ivice stanične platforme iznosi 1485mm.
  • Rastojanje između vrha šine i stanične platforme iznosi 1150mm.
  • Dužina kola u okviru kompozicije iznosi 18m, trodelne garniture 54m, a četvorodelne 72m, visina kola orjentaciono 3,85m.
  • Točkovi na voznim garniturama su čelični.
  • Napajanje sistema je sistemom treće šine sa naponom od 1500 VDC.
  • Režim vožnje vozova u metro sistemu je automatski.
  • Kapacitet staničnih platformi planirati je za četvorodelnu voznu garniture.
  • Širina stanične platfome je minimum 4m.
  • Nivo usluge za stanice metroa za pešački potok 0,7putnika/m2, a za prostor čekanja 1,4 putnika/m2.

P:  Da li će metro sistem biti u sklopu integrisanog tarifnog sistema javnog prevoza?

O: Beogradski metro biće deo integrisanog tarifanog sistema javnog prevoza, što znači da će kupljena karta (personalizovana, nepersonalizovan i dnevna) važiti kako u autobuskom, trolebuskom i  tramvajskom sistemu tako i na metro linijama.

P: Da li će se izgradnjom metroa reorganizovati mreža javog prevoza?

O: Mreža Javnog prevoza biće reorganizovana kako bi se težilo hijerarhiji i komplementarnosti među vidovima javnog prevoza, što podrazumeva da metro i BG voz predstavljaju brze sisteme velikog kapaciteta, dok površinski vidovi prevoza kao što su tramvaji, trolejbusi i autobusi omogućavaju bolju pokrivenost i lokalno opsluživanje raznih delova grada. Povezanost između raznih vidova prevoza treba povećati. Stanice metroa i železnice treba da predstavljaju intermodalna transportna čvorišta koja omogućavaju raspodelu putovanja na različitim nivoima. Korisnici generalno dobro prihvataju izlazak sa linije autobusa ili tramvaja kako bi se nastavila vožnja na liniji metroa, zato što prelaze na viši nivo usluga (brzina, komfor, pouzdanost itd.). Trase autobusa, trolejbusa i tramvaja treba reorganizovati kako bi se težilo prelasku na metro / železničke stanice, čime se dovode korisnici u njihov sistem i povećavaju se gravitaciona područja, a samim tim i njihova efikasnost.

P: S obzirom da jedna od planiranih linija metroa prolazi kroz sam centar grada da li postoji rizik, koliki je isti, ko daje garanciju, ko je materijalno i pravno odgovoran i ko je u obavezi da izvrši nadoknadu ukoliko dođe do oštećenja zgrada, objekata (neke su stare i do 100 godina) odnosno ukoliko dođe do bilo kakve vrste ugrožavanja stambenog pitanja (materijalnog ili pravnog) ljudi koji žive u toj oblasti?

O:   Projektno tehnička dokumentacija za izgradnju beogradskog metroa, pored elemenata koji su propisani Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik RS", br.73/19), sadrži i Plan upravljanja rizikom (Risk management plan), u skladu sa ''Smernicama za sistematsko upravljanje rizikom'', koje je objavila Međunarodna asocijacija za izgradnju tunela (ITA, 2005) i koja je postala standard na svetskom nivou.

Plan upravljanja rizikom nije samo deo svih nivoa projektno tehničke dokumentacije, već prati i ceo proces izgradnje i eksploatacije metro sistema.

Upravljanje rizikom i izrada Plana upravljanja rizikom je ciklus koji se sastoji i radi u četiri faze:

(1) Spisak faktora rizika
(2) Analize rizika
(3) Kontramere protiv faktora rizika
(4) Procena protivmera


(1) Na Spisku faktora rizika izgradnje i eksploatacije beogradskog metroa, prioritetni faktori jesu:

- postojeće zgrade i inženjerski objekti (tuneli, mostovi, pothodnici, podzemne konstrukcije, potporni i obložni zidovi, dijafragme, šipovi, sidra, pruga, drumske saobraćajnice, skloništa, parkinzi, igrališta i dr.)
- postojeća podzemna i nadzemna komunalna infrastruktura,
- inženjerskogeološki-geotehnički uslovi i
- hidrogeološki uslovi (interakcija infrastrukture metroa i podzemnih voda).

 (2) Za Analizu rizika, JKP ''Beogradski metro i voz'' je:

- pribavio projektno tehničku dokumentaciju postojećih zgrada i inženjerskih objekata na trasi metro linija,
- pribavio projektno tehničku dokumentaciju postojeće podzemne i nadzemne komunalne infrastrukture,
- u toku je snimanje postojećeg stanja enterijera i eksterijera postojećih zgrada i inženjerskih objekata, čime se utvrđuje njihova konstruktivna stabilnost i funkcionalnost,
- u toku su inženjerskogeološka-geotehnička istraživanja i
- sledi utvrđivanje interakcije infrastrukture metroa i podzemnih voda.

 Na osnovu dobijenih gore pomenutih tehničkih podataka i pokazatelja, radi se Analiza rizika, statička provera stabilnosti zgrada i inženjerskih objekata, geotehnički i hidrodinamički proračuni.

 (3) Podaci dobijeni Analizom rizika predstavljaju projektni zadatak za deo projektno tehničke dokumentacije koja će odrediti Kontramere protiv faktora rizika, a koje se ogledaju u sledećem:

- radovi na ojačanju konstruktivnih elemenata zgrada i inženjerskih konstrukcija,
- geotehničke mere poboljšanja fizičko-mehaničkih karakteristika tla i
- izrada dodatnih hidrotehničkih objekata i postrojenja radi održavanja projektovanog nivoa podzemnih voda.

 U svim fazama izrade projektno tehničke dokumentacije, tokom izgradnje kao i tokom eksploatacije beogradskog metroa vršiće se monitoring konstruktivne stabilnosti zgrada i inženjerskih objekata.

(4) Procena protivmera se radi paralelno sa fazom realizacije Kontramera protiv faktora rizika, u cilju njihovog poboljšanja.

 U delu pitanja koji se odnosi na materijalnu i pravnu odgovornost, dajemo Vam informacije kako sledi.

Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021), je propisao ko je zakonom odgovoran i ko je u obavezi da nadoknadi štetu ukoliko do nje dođe na zgradama i inženjerskim objektima, zašta su predviđene kaznene odredbe i to u sledećim odredbama  Zakona koje citiramo:

Član 8đ, stav 9.:

''U slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.''

Član 69, stav 17.:

'' Investitor je dužan da vlasnicima ili držaocima zemljišta iz stava 12. ovog člana, kao i susednog ili okolnog zemljišta iz stava 13. ovog člana, nadoknadi štetu koju učini izvođenjem radova, prolazom i prevozom, odnosno da vrati zemljište u prvobitno stanje. Ako se ne postigne sporazum o visini naknade štete, odluku o naknadi štete donosi nadležni sud.''

Član 152, stav 8, u sledećim tačkama:

''Odgovorni izvođač radova dužan je da:

2) organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji, obezbeđenje nesmetanog odvijanja saobraćaja, zaštitu okoline za vreme trajanja građenja;

3) obezbeđuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i saobraćajnica);''

Nadoknada štete, Zakonom je predviđena u članu 129a, stav 1.:

''Pravno lice ili preduzetnik koji obavlja poslove izrade planskih dokumenata, izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu koju može pričiniti drugoj strani, odnosno trećem licu (osiguranje od profesionalne odgovornosti).''

 

Delatnost

JKP „Beogradski metro i voz“ Beograd obavlja delatnost od opšteg interesa za Grad Beograd u oblasti gradskog i prigradskog kopnenog prevoza putnika.

Delatnost Preduzeća obuhvata poslove pre svega u oblasti organizovanja i obavljanja stručnih poslova na izgradnji, održavanju, rekonstrukciji i zaštiti infrastrukture metro sistema u gradu Beogradu, organizovanja i upravljanja saobraćaja vozova u metro sistemu u gradu Beogradu, kao i nabavke i održavanje voznih sredstava i organizacije rada i održavanje stanica. Takođe, JKP „Beogradski metro i voz“ pruža usluge organizovanja stručnih obuka i definisanja bezbednosnih procedura, obavljanja stručnih poslova iz oblasti planiranja razvoja visokokapacitativnih šinskih sistema u gradu Beogradu (metro i gradska železnica - BG: voz) koji obuhvata predloge novih linija, novih stanica, povećanja kapaciteta postojećih sistema i optimizaciju veza sa ostalim vidovima javnog prevoza.

Preduzeće aktivno učestvuje u izradi nacrta zakonskih i podzakonskih akata vezanih za metro sistem i sistem gradske železnice, praćenju i stručnom nadzoru na realizaciji usvojenih projekata, aktivnostima vezanim za zemljište, imovinu i poslovni prostor pri izgradnji i eksploataciji metro sistema u gradu Beogradu. JKP „Beogradski metro i voz“ u okviru svog rada vrši koordinaciju rada sa železničkim preduzećima u cilju razvoja i unapređenja gradske železnice - BG: voz i nabavku i remont voznih sredstava za potrebe gradske železnice - BG: voz.

Menadžment

Stanko Kantar, direktor JKP „Beogradski metro i voz“

Preuzmite biografiju u PDF formatu


Maja Bajagić, izvršni direktor za pravne, kadrovske, imovinske i opšte poslove

Preuzmite biografiju u PDF formatu


Saša Stojanović, izvršni direktor za saobraćaj

Preuzmite biografiju u PDF formatu


Suzana Šarac, izvršni direktor za ekonomsko-finansijske poslove

Preuzmite biografiju u PDF formatu

Dokumenta

Pravni okvir poslovanja:
Osnivački akt – prečišćen tekst
Statut – prečišćen tekst
Poslovnik o radu Nadzornog odbora
Izmene i dopune poslovnika o radu Nadzornog odbora - I izmena
Izmene i dopune poslovnika o radu Nadzornog odbora - II izmena
Podaci o broju zaposlenih i radno angažovanih lica
Pravilnik o radu
Pravilnik o javnim nabavkama (2021. godina)
Pravilnik o bližem uređivanju postupka javne nabavke
Odluka o određivanju lica za zaštitu podataka o ličnosti


Finansijski izveštaji:

2021
Rešenje o davanju saglasnosti na Program poslovanja
Odluka o usvajanju Programa poslovanja
Rešenje o davanju saglasnosti na Rebalans 1 Programa poslovanja
Odluka o usvajanju Rebalansa 1 Programa poslovanja
Odluka o izveštaju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz programa poslovanja 01.01.-31.03.2021.

2020
Odluka o usvajanju Programa poslovanja
Program poslovanja
Odluka o izveštaju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz programa poslovanja 01.01.-31.03.2020.
Izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz programa poslovanja 01.01.-31.03.2020.
Izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz programa poslovanja 01.01.-31.06.2020.
Izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz programa poslovanja 01.01.-30.09.2020.
Odluka o usvajanju Rebalansa 1 Programa poslovanja
Rebalans 1

2019
Program poslovanja
Izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz programa poslovanja 01.01.-30.06.2019.
Izveštaj o realizaciji Programa poslovanja za 1. kvartal
Rebalans 1
Izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz programa poslovanja 01.01.-30.09.2019.
Rešenje Skupštine grada o raspodeli neto dobiti
Redovni finansijski godišnji izveštaj za 2019. godinu
Izveštaj o poslovanju za 2019. godinu
Rebalans 2

2018
Izveštaj o poslovanju JKP Beogradski metro i voz za 2018. godinu
Program poslovanja
Odluka Nadzornog odbora o usvajanju Programa poslovanja za 2018. godinu


Vesti i servisne informacije


Galerija

JKP Beogradski metro i voz

Javno komunalno preduzeće za izgradnju i obavljanje prevoza putnika metroom i razvoj gradske železnice u Beogradu, "Beogradski metro i voz", Beograd


  Svetozara Markovića 38-40, 11000 Beograd

 +381 11 4250 500

  office@bgmetro.rs


Uslovi korišćenja sajta i politika privatnosti

© 2019 JKP Beogradski metro i voz. Sva prava zadržana.

Site solution - CendA
Base template designed by JoomShaper