НАЈЧЕШЋЕ ПОСТАВЉАЊА ПИТАЊА И ОДГОВОРИ
П: Шта је до сада урађено на пројекту Београдског метроа?
О: Од касних седамдесетих година прошлог века, Град Београд је истраживао могућност изградње масовног брзог система јавног превоза који би побољшао квалитет живота и добро функционисање метрополитанског подручја Београда, које до сада броји 1,6 милиона становника. Текст о историји развоја шинских система може да се прочита на овом сајту у делу БГ метро – Историјат. Поред многобројних планова навешћемо да је 2017. година Скупшитина Града Београда је усвојила саобраћајни мастер план – Смартплан који је дефинисао концепт развоја метро система. Током 2019 године израђен је Генерални пројекат и предходна студија оправданости за прву и другу линију Београдског метроа. Тренутно је у току израда Идејног пројекта за прву фазу прве линије са пратећим студијама. Усвојен је План детаљне регулације дела Макишког поља и у току је израда Плана генералне регулације шинских система. У току су и припремне активности на изради Идејног пројекта друге фазе прве линије и Идејног пројекта за другу линију као и на припреми планске документације и остале техничке документације.
П: Која је траса прве линије метроа?
О: Прва метро линија је планирана на потезу од Железника до Миријево. Дужина линије је 21,1km и има 21 станицу. Прва фаза прве линије метроа планирана је од Макиша (Макишког поља) до Карабурме у дужини од око 16,2km.
П: Које су станице на првој линији?
О: Станице прве линије метроа су: Железник - Макиш - Жарково - Беле воде - Трговачка - Пожешка - Парк Баново брдо - Ада Циганлија - Сајам - Мостар - Савски трг - Трг Републике - Скадарлија - Дунав - Панчевачки мост - Карабурма - Ада Хуја - Вишњичка - Миријевски булевар - Седма Београдска гиманзија - Миријево. Прва фаза прве линије обухавта станице од Железника од Карабурме.
П: Да ли је траса надземна или подземна?
О: Прва фаза прве метро линије планирана је од Макиша до Карабурме у дужини од око 16,2km. У складу са расположивим техничким решењима, траса је планирана по терену на делу од станице Железник до станице Макиш у дужини од 2,1km. На овом делу траса се води кроз простор планираног депоа за метро и има две станице које су планиране на терену, станице Железник и Макиш. На станици Макиш метро линија се укршта са планираном линијом БГ воза. Део трасе од станице Макиш до станице Жарково планира се у отвореном ископу (cut&cover) у дужини од око 2,15km. Деоница у дужини од око 11,2km од станице Жарково до станице Панчевачки мост планирана је у дубоком тунелу, док се деоница од станице Панчевачки мост до станице железничка станица Карабурма планира по варијанти отвореног ископа у дужини од око 0,8km.
П: Које су техничке карактеристике метро система?
О: Карактеристике метро система су:
- Ширина колосека метро система износи 1435mm, а растојање између оса колосека 3,5m.
- Максимални подужни нагиб на траси износи 4,0%, изузетно 4,5%.
- Минимални радијус хоризонталне кривине на траси износи Rmin=150m за трасу у плитком ископу и по терену, односно Rmin=250m за трасу у дубоком тунелу, док је минимални радијус кривине у депоу Rmin=90m.
- Минимални радијус вертикалне кривине на траси износи Rmin=3200m, изузетно Rmin=2500m.
- Максимална оперативна брзина композиција на траси је 80 km/h.
- Минимална дужина правца трасе метроа у зони станице износи 120m.
- Растојање између осе колосека и ивице станичне платформе износи 1485mm.
- Растојање између врха шине и станичне платформе износи 1150mm.
- Дужина кола у оквиру композиције износи 18m, троделне гарнитуре 54m, а четвороделне 72м, висина кола орјентационо 3,85m.
- Точкови на возним гарнитурама су челични.
- Напајање система је системом треће шине са напоном од 1500 VDC.
- Режим вожње возова у метро систему је аутоматски.
- Капацитет станичних платформи планирати је за четвороделну возну гарнитуре.
- Ширина станичне платфоме је минимум 4m.
- Ниво услуге за станице метроа за пешачки поток 0,7путника/m2, а за простор чекања 1,4 путника/m2.
П: Да ли ће метро систем бити у склопу интегрисаног тарифног система јавног превоза?
О: Београдски метро биће део интегрисаног тарифаног система јавног превоза, што значи да ће купљена карта (персонализована, неперсонализован и дневна) важити како у аутобуском, тролебуском и трамвајском систему тако и на метро линијама.
П: Да ли ће се изградњом метроа реорганизовати мрежа јавог превоза?
О: Мрежа Јавног превоза биће реорганизована како би се тежило хијерархији и комплементарности међу видовима јавног превоза, што подразумева да метро и БГ воз представљају брзе системе великог капацитета, док површински видови превоза као што су трамваји, тролејбуси и аутобуси омогућавају бољу покривеност и локално опслуживање разних делова града. Повезаност између разних видова превоза треба повећати. Станице метроа и железнице треба да представљају интермодална транспортна чворишта која омогућавају расподелу путовања на различитим нивоима. Корисници генерално добро прихватају излазак са линије аутобуса или трамваја како би се наставила вожња на линији метроа, зато што прелазе на виши ниво услуга (брзина, комфор, поузданост итд.). Трасе аутобуса, тролејбуса и трамваја треба реорганизовати како би се тежило преласку на метро / железничке станице, чиме се доводе корисници у њихов систем и повећавају се гравитациона подручја, а самим тим и њихова ефикасност.
П: С обзиром да једна од планираних линија метроа пролази кроз сам центар града да ли постоји ризик, колики је исти, ко даје гаранцију, ко је материјално и правно одговоран и ко је у обавези да изврши надокнаду уколико дође до оштећења зграда, објеката (неке су старе и до 100 година) односно уколико дође до било какве врсте угрожавања стамбеног питања (материјалног или правног) људи који живе у тој области?
O: Пројектно техничка документација за изградњу београдског метроа, поред елемената који су прописани Правилником о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката ("Службени гласник РС", бр.73/19), садржи и План управљања ризиком (Risk management plan), у складу са ''Смерницама за систематско управљање ризиком'', које је објавила Међународна асоцијација за изградњу тунела (IТА, 2005) и која је постала стандард на светском нивоу.
План управљања ризиком није само део свих нивоа пројектно техничке документације, већ прати и цео процес изградње и експлоатације метро система.
Управљање ризиком и израда Плана управљања ризиком је циклус који се састоји и ради у четири фазе:
(1) Списак фактора ризика
(2) Анализе ризика
(3) Контрамере против фактора ризика
(4) Процена противмера
(1) На Списку фактора ризика изградње и експлоатације београдског метроа, приоритетни фактори јесу:
- постојеће зграде и инжењерски објекти (тунели, мостови, потходници, подземне конструкције, потпорни и обложни зидови, дијафрагме, шипови, сидра, пруга, друмске саобраћајнице, склоништа, паркинзи, игралишта и др.)
- постојећа подземна и надземна комунална инфраструктура,
- инжењерскогеолошки-геотехнички услови и
- хидрогеолошки услови (интеракција инфраструктуре метроа и подземних вода).
(2) За Анализу ризика, ЈКП ''Београдски метро и воз'' је:
- прибавио пројектно техничку документацију постојећих зграда и инжењерских објеката на траси метро линија,
- прибавио пројектно техничку документацију постојеће подземне и надземне комуналне инфраструктуре,
- у току је снимање постојећег стања ентеријера и екстеријера постојећих зграда и инжењерских објеката, чиме се утврђује њихова конструктивна стабилност и функционалност,
- у току су инжењерскогеолошка-геотехничка истраживања и
- следи утврђивање интеракције инфраструктуре метроа и подземних вода.
На основу добијених горе поменутих техничких података и показатеља, ради се Анализа ризика, статичка провера стабилности зграда и инжењерских објеката, геотехнички и хидродинамички прорачуни.
(3) Подаци добијени Анализом ризика представљају пројектни задатак за део пројектно техничке документације која ће одредити Контрамере против фактора ризика, а које се огледају у следећем:
- радови на ојачању конструктивних елемената зграда и инжењерских конструкција,
- геотехничке мере побољшања физичко-механичких карактеристика тла и
- израда додатних хидротехничких објеката и постројења ради одржавања пројектованог нивоа подземних вода.
У свим фазама израде пројектно техничке документације, током изградње као и током експлоатације београдског метроа вршиће се мониторинг конструктивне стабилности зграда и инжењерских објеката.
(4) Процена противмера се ради паралелно са фазом реализације Контрамера против фактора ризика, у циљу њиховог побољшања.
У делу питања који се односи на материјалну и правну одговорност, дајемо Вам информације како следи.
Закон о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021), је прописао ко је законом одговоран и ко је у обавези да надокнади штету уколико до ње дође на зградама и инжењерским објектима, зашта су предвиђене казнене одредбе и то у следећим одредбама Закона које цитирамо:
Члан 8ђ, став 9.:
''У случају штете настале као последица примене техничке документације, на основу које је издата грађевинска дозвола или решење из члана 145. овог закона, за коју се накнадно утврди да није у складу са прописима и правилима струке, за штету солидарно одговарају пројектант који је израдио и потписао техничку документацију, вршилац техничке контроле и инвеститор.''
Члан 69, став 17.:
'' Инвеститор је дужан да власницима или држаоцима земљишта из става 12. овог члана, као и суседног или околног земљишта из става 13. овог члана, надокнади штету коју учини извођењем радова, пролазом и превозом, односно да врати земљиште у првобитно стање. Ако се не постигне споразум о висини накнаде штете, одлуку о накнади штете доноси надлежни суд.''
Члан 152, став 8, у следећим тачкама:
''Одговорни извођач радова дужан је да:
2) организује градилиште на начин којим ће обезбедити приступ локацији, обезбеђење несметаног одвијања саобраћаја, заштиту околине за време трајања грађења;
3) обезбеђује сигурност објекта, лица која се налазе на градилишту и околине (суседних објеката и саобраћајница);''
Надокнада штете, Законом је предвиђена у члану 129а, став 1.:
''Правно лице или предузетник који обавља послове израде планских докумената, израде и контроле техничке документације, односно које је извођач радова, вршилац стручног надзора или техничког прегледа, мора бити осигурано од одговорности за штету коју може причинити другој страни, односно трећем лицу (осигурање од професионалне одговорности).''
