Историјат

1912.


ЕЛЕКТРИЧНИ ТРАМВАЈ

Почетком XX столећа електрични трамвај чинио је осовину градског превоза у Београду, а мрежа се непрестано ширила и унапређивала пратећи развој града.


Током 1920их и 1930их година у конкурсним решењима за планирање развоја града појављују се идеје о прављењу потпуно новог, независног и висококапацитативног шинског система- метроа, јер на појединим веома оптерећеним деоницама и раскрсницама трамвајски систем долази до границе свог капацитета.


Извор: Синиша Веселиновић in Beobuild forum


1938.


ПРЕДЛОГ САОБРАЋАЈНИХ ЛИНИЈА У БЕОГРАДУ


 
Ратимир Д. Николић разматрајући и анализирајући ситуацију градског превоза, узимајући у обзир ограничени капацитет постојећег трамвајског система и будуће потребе Београда који се непрестано развија, закључује да је једино метро обезбеђује трајно решење саобраћајних проблема и омогућује даље ширење града.
Сходно томе предлаже постепену изградњу радијалне мреже са три линије на најоптерећенијим правцима и заједничком станицом у центру града испод Теразија.
Почетак другог светског рата у који је увучена и Југославија, ставља тачку на све дотадашње планове.

Извор: Ратимир Д. Николић: „Реорганизација трамвајског и аутобуског саобраћаја Београда“,  Београдске општинске новине, бр. 3, 1938. стр. 166-173

 

1968.


СТУДИЈА БЕОГРАДСКОГ МЕТРОА

 

Генерални урбанистички план из 1950. године предвиђао је спајање Београда и Земуна изградњом новог града на левој обали Саве и развој нових инфраструктура, аутопута и железничког чвора. Пред нагим порастом како становништва тако и аутомобила, аутор плана, градски архитекта Никола Добровић, 1958. године предлаже изградњу прве линије метроа на потезу Калемегдан – Теразије – Славија – Чубура.
Студија београдског метроа која је објављена 1968. године, заснована на генералном урбанистичком плану из 1950. године, предлаже радијалну метро мрежу са 3 линије Теразије – Ташмајдан – Славија, чија би траса у највећем делу била подземна, како би се боље распоредио проток путника у ужем центру града.

Извор: „Студија Београдског метроа“, 1968.


1972.


ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН БЕОГРАДА 1972. ГОДИНЕ,
Урбанистички завод Града Београда

Планиране су две линије метроа, где прва иде од секундарног градског центра у Винчи, Булеваром револуције преко Вуковог споменика, Славије и Теразија до центра Новог Београда и Земуна одакле даље наставља до секундарног центра у Батајници, а друга на потезу од Петловог и Бановог брда преко Прокопа и подножја Теразија иде до Студентског трга, одакле пратећи ток Дунава иде до краја Кaрабурме.


1976.


БЕОГРАД 2000


 
Генерални урбанистички план из 1972. године предвиђао је развој Београда у двомилионски град, као и саобраћајна решења која ће тај развој учинити складним, а окосницу градског саобраћаја чинила би два независна шинска система, метро и регионални метро.
Мрежу метроа чинило би 5 линија, углавном са подземним трасама и које би делимично делиле тунеле, а за потребе реализације такве мреже планирана су два нова моста преко Саве, један на месту Старог савског моста а други преко Аде Циганлије, као и веза са будућом главном железничком станицом у Прокопу.
Планом је предвиђено да линије регионалног метроа прелазе Саву тунелом и укрштају се у Савском амфитеатру.

Извор: „Студија техничко економске подобности брзог јавног градског саобраћаја у Београду“, 1976.


1982.


ТРАМВАЈЕМ У 21. ВЕК

Градска власт напушта идеју метро мреже 1982. године услед лоше економске ситуације, сматрајући да тадашње и будуће оптерећење не оправдавају изградњу висококапацитативног и независног метроа.
Градска власт се опредељује за трамвај као окосницу градског превоза и према плану су изведене деонице на Новом Београду, Бановом брду и улици Генерал Жданова, а планиране су и пруге за Земун и Карабурму са тунелом кроз београдски гребен испод Теразија.

Извор: „Betras - Студија транспортног система Београда до 2000.“, 1985.


1989.


РЕАЛИЗАЦИЈА ПОВЕЗИВАЊА ОБЈЕКАТА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ ЧВОРА СА ДРУГИМ ШИНСКИМ СИСТЕМИМА У ЈАВНОМ САОБРАЋАЈУ У БЕОГРАДУ – ПРЕМЕТРО,
Предузеће за изградњу железничког чвора Београд

У Студији се разматрају могућности и потреба прелазног периода у функционисању система јавног саобраћаја а у односу на дужину реализације пројекта метроа, који је и надаље представљао основу за развој система јавног саобраћаја у граду.

1993.


ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМИ БЕОГРАДА II ДЕО, СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА,
Скупштина града Београда, Српска Академија наука и уметности

Избор капацитетнијег вида превоза од постојећих мора се извршити врло пажљиво, не само са аспекта превозне моћи и задовољења превозних захтева, економије и других критеријума већ и са аспекта избора коридора. Као капацитетни шински вид превоза планирам је лаки метро уз задржавање железнице и трамваја на постојећим деоницама.

 

2002.


PLAN DE TRANSPORT COLLECTIF


 
Генерални урбанистички план из 2002. године предвиђао је унапређење постојећег трамвајског система изградњом 3 нове деонице лаког шинског система, лаки метро, и постепеним интегрисањем старих трамвајских траса у њега.
Француско предузеће Systra, којем је поверена студија реорганизације градског превоза у Београду, одбацује поставке Генералног урбанистичког плана и предлаже сопствену визију развоја града и мреже висококапацитативног шинског система који му је потребан.
Од три разматране опције, опција са три линије је задржана за даљу студију изводљивости.

 

Извор: Systra – „Plan de transport collectif de la municipalite de Belgrade“, септембар 2002.

2003.


ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН БЕОГРАДА,
Скупштина града Београда, Урбанистички завод Београда

Планско решење заснива се на ревитализацији и рехабилитацији постојећих видова јавног саобраћаја и постепеном увођењу  мреже савременог градског шинског система типа (ЛРТ). Предложени концепт  јавног превоза  за  2021. годину  предвиђа три вида шинског саобраћаја: градску (и приградску) железницу, капацитетни шински систем (ЛРТ) и трамвај.

(клик на слику за увећање)

 

2004.


BeLaRT – BELAM (Београдски лаки метро)


 
Према начелима Генералног урбанистичког плана из 2002. године, урађен је пројекат прве линије лаког метроа.
Линија везује Булевар Краља Александра са центром града и Новим Београдом. Траса је подземна у ужем центру града од Вуковог споменика до Варош капије, прелази Саву новим мостом низводно од Бранковог, а на Новом Београду где се линија рачва на два крака и дуж булевара Краља Александра постављена је по површини.
Иако је колосек новог система шири од постојећег, стари трамваји користили би нову трасу уз помоћ треће шине. Пројекат је превиђао још две нове трасе ка Бановом брду, преко Прокопа и новог моста на Ади Циганлији.


Извор: Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, „Претходна студија оправданости изградње прве линије лаког шинског система са генералним пројектом“, 2004.

 

2011.


EGIS

Француском предузећу Egis поверена је 2011. године студија београдског метроа, заснована на Генералном урбанистичком плану из 2002. године, а предвиђала је мрежу три линије лаког метроа који може бити унапређен у висококапацитативни метро.
Студија је предвиђала трасу која би у центру града била подземна, испод булевара Краља Александра и на Чукарици, уздигнута на стубове на Новом Београду, по површини у Вишњичкој и Јурија Гагарина, а стари и нови део града би прелазила новим метро мостом уз Бранков мост и мостом на Ади преко Саве.
У прве три фазе планирана је изградња линије 1 од Звездаре до Новог Београда са рачвањем ка Савским блоковима.

2012.


СТУДИЈЕ ОПШТЕГ КОНЦЕПТА МЕТРО СИСТЕМА ГРАДА БЕОГРАДА, EGIS 2012. ГОДИНА

Компанија Egis је 2012. године израдила Студију општег концепта метро система града Београда. Студијом су предвиђене 3 линије метроа, и то:

  • ЛИНИЈА 1 од западног терминуса „Творничка“ у Земуну до источног терминуса у Устаничкој улици, са краком ка железничкој станици „Нови Београд“ и главном депоу, односно ка Блоку 45
  • ЛИНИЈА 2 од јужног терминуса „Гробље Орловача“ до терминуса „Миријевски венац“,
  • ЛИНИЈА 3 која већим делом користи постојећу инфраструктуру линија 1 и 2, од јужног терминуса „Орловачко гробље“ преко Моста на Ади до терминуса „Творничка“.

У оквиру Студије општег концепта метро система града Београда, разрађено је решење Линије 1 метроа на нивоу Генералног пројекта, као и концептуално решење за линије 2 и 3.

Линија 1 на деоници од Творничке до Устаничке има укупну дужину 12,25км и 22 станице, са краком ка депоу, односно Блоку 45 укупне дужине 6,25км и 9 станица, што у збиру износи 18,5км са 31 станицом.

Урбана интеграција Линије 1 по деоницама:

  • На деоници од западног терминуса „Творничка“ до реке Саве планирана је надземна интеграција метроа са денивелисаним укрштањем са осталим саобраћајем,
  • Планирана је изградња новог моста дуж постојећег Бранковог моста, за прелазак преко реке Саве,
  • Након преласка преко реке Саве, у градском језгру од Варош капије до Трга Николе Пашића планирана је интеграција метроа дубоким тунелским ископом (ТБМ машина),
  • На деоници од Трга Николе Пашића до Устаничке улице, разматрана су три варијантна решења и то: дубоким тунелским ископом (ТБМ машина), отвореним ископом (Cut&Cover) и у нивоу након станице Вуков споменик.

Студијом је предвиђен депо за Линију 1 на локацији постојећег ГСП депоа за трамваје, укупне површине око 35.200 m2. Предвиђени депо са расположивим земљиштем довољан за гаражирање и одржавање возова Линије 1 за краткорочан период. У погледу дугорочног периода, након комплетирања Линије 1, депо би са својим капацитетима био довољан само за одржавање, што изискује проналажење додатних локација за гаражирање возова Линије 1, или коришћење нових депоа за будуће линије 2 и 3.

 

 

2019.


БЕОГРАДСКИ МЕТРО

 

  • Финални извештај Претходне студије оправданости са Генералним пројектом за две линије београдског метроа који је израдила компанија Egis, усвојен од стране Комисије за спровођење Пројекта београдског метроа у априлу, 2019. године.
  • Претходном студијом оправданости са Генералним пројектом предвиђене 2 линије метроа:
ЛИНИЈА 1: од Железника до Миријева,
ЛИНИЈА 2: од Земуна до Миријева.
ЛИНИЈА 1 укупне дужине 21,3km, са 23 станице.
ЛИНИЈА 2 укупне дужине 19,2km, са 20 станица.

 

УРБАНА ИНТЕГРАЦИЈА

 

ЛИНИЈА 1
  • Укупна дужина 21,4km, од чега:
    • 17,3km у дубоком ископу (ТБМ машина)
    • 2km у плитком ископу (Cut&Cover)
    • 2,1km по земљи.
  • 21 станицa:
    • 17 у дубоком ископу
    • 2 у плитком ископу
    • 2 на земљи
ЛИНИЈА 2
  • Укупна дужина 24km, од чега:
    • 22,5km у дубоком ископу (ТБМ машина)
    • 1,5km у плитком ископу (Cut&Cover)
  • 24 станицe:
    • 22 у дубоком ископу
    • 2 у плитком ископу
ЛИНИЈА 3
  • Укупна дужина 23km, од чега:
    • 21km у дубоком ископу (ТБМ машина)
    • 2km у плитком ископу (Cut&Cover)
  • 22 станицe:
    • 20 у дубоком ископу
    • 2 у плитком ископу

 

 

САОБРАЋАЈНА ПОТРАЖЊА

 

Број путовања (2033. година)
Укупан број путника у вршном часу - Линија 1
40 600
Укупан број путника у вршном часу - Линија 2
37 000
Укупан број путника у вршном часу - Линија 3
24 600
Укупан број путника у вршном часу
102 200
Максимални број путника у вршном часу по смеру – Линија 1
10 200
Максимални број путника у вршном часу по смеру – Линија 2
9 120
Максимални број путника у вршном часу по смеру – Линија 3
6 150

 

ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

 

  • Линије 1 и 2 метроа повезане заједничким станицама на Савском тргу, односно у Миријеву
  • Главни депо за спавање и одржавање комплетног возног парка линија 1 и 2 на Макишком пољу + сателитски депо за дневно одржавање и спавање возова у Земуну
  • Интервали кретања у вршном часу:
    • Линија 1: 119 секунди
    • Линија 2: 136 секунди
  • Укупан број возова за обе линије: 85 троделних возова, од чега:
    • 48 возова за Линију 1
    • 37 возова за Линију 2
  • Комерцијална брзина око 33km/h
  • Потпуно аутоматизован систем управљања (степен аутоматизације: GoA4)
  • Троделне гарнитуре возова
  • У циљу одговарања захтевима предвиђене саобраћајне потражње за дугорочан период, сви елементи метро система димензионисани за четвороделне гарнитуре
  • Заједничке станице са постојећим и планираним линијама БГ:Воза
    • Линија 1: Макиш, Сајам, Панчевачки мост и Карабурма
    • Линија 2: Земун и Карађорђев Парк

Штампа